Zivotinjsko carstvo u mojoj basti
Kad dodju topliji dani i ja provirim iz svoje ususkane jazbine jutarnja rutina dobija neku posebnu draz. Kafa i cigareta u skromnom dvoristu u sirem centru Beograda, tako blizu, a tako daleko od gradskog ludila. Moji lenji psi uopste ne obracaju paznju na mene. Nadam se da je to samo znak da je i meni mesto tu, u njihovom carstvu. Stariji, muzjak, konstantno u procesu linjanja tokom leta, izlezava se u hladu, dok damica elegantno lezi na krovu kucice (uvek smo sumnjali da je u srodstvu sa Snupijem) i, nasmejana, upija zrake sunca. Otpalo krzno, u busenovima, leluja na povetarcu i tek ga poneki smeli vrabac obazrivo skupi, gradjevinski materijal za novo gnezdo. Malo dalje imamo skup vrapcica, valjda rodjaka onog poznatog Srbe, maskote ljubljene nam Univerzijade. Iako im uvek ostavimo posebnu posudu sa vodom oni uporno zacikavaju nas zaljubljeni cetvoronogi par - lopuze male uvek kradu od njih.
Idilicni svet moje baste zivi za sebe, ali pristaje da sa mnom podeli taj trenutak bezbriznog spokoja.
