Osmeh
Juce sam na autobuskoj stanici upoznala jedno Cigance. Ne znam ni kako se zove, ali mi je susret sa njim osuncao dan. Krenuo na Adu, ceka trolu od koje, po ovakvoj beogradskoj vrelini, i najuporniji odustaju. Desetak minuta pricao je maltene bez prestanka i na kraju dosao do zakljucka da ja, sa svojih 25 godina, nisam porasla vise zahvaljujuci cigaretama. Naravno, zanemaricemo cinjenicu da sam ja pocela da pusim sa 19 godina. Prica, ipak, nije sprecila njega da pusi, mada je sa ponosom pokusao da me utesi rekavsi da je to njegova prva cigareta tog dana. Usla sam u autobus nasmejana i nastavila da se smesim, u inat svim onim namrgodjenim ljudima, koji nisu imali cast da ih isprati siroki topli deciji osmeh.
2 Komentari |
0 Trekbekovi
